Na­si­lje nad že­na­ma i da­lje je ozbi­ljan pro­blem u Cr­noj Go­ri, po­ru­če­no je na se­mi­na­ru za no­si­o­ce pra­vo­sud­ne funk­ci­je i oci­je­nje­no da pred­stav­ni­ci pra­vo­su­đa mo­gu od­i­gra­ti ključ­nu ulo­gu, ta­ko što će ade­kvat­no od­go­vo­ri­ti na kr­še­nja pra­va i ne­će to­le­ri­sa­ti iz­u­zet­ke. Pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da Ve­sna Me­de­ni­ca pod­sje­ti­la je na osni­va­nje Đe­vo­jač­kog in­sti­tu­ta ru­ske ca­ri­ce Ma­ri­je Alek­san­drov­ne, pr­ve žen­ske sred­nje ško­le 1869. na Ce­ti­nju, na­vo­de­ći da su u go­di­na­ma ko­je su sli­je­di­le obra­zo­va­ne mla­de že­ne na­la­zi­le put da se iz­bo­re za svo­je po­zi­ci­je, pr­ven­stve­no u rad­nom okru­že­nju, za­tim i u po­li­ti­ci. Pre­ma ri­je­či­ma Me­de­ni­ce, ta ti­ha bor­ba že­na i da­lje tra­je. Ona je sa­op­šti­la da o od­su­stvu sva­ke rod­ne dis­kri­mi­na­ci­je, kad je ri­ječ o za­po­sle­ni­ma u su­do­vi­ma, go­vo­ri či­nje­ni­ca da su od ukup­nog bro­ja su­di­ja u Cr­noj Go­ri njih 144 že­ne, od­no­sno 56,69 od­sto, a 110 je mu­ška­ra­ca, ili 43,31 od­sto.
Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić re­kao je da po­da­ci iz pr­vog is­tra­ži­va­nja na­si­lja nad že­na­ma u EU, ko­ji je u mar­tu 2014. ob­ja­vi­la Agen­ci­ja za te­melj­na pra­va EU i ko­je je ra­đe­no na uzor­ku od 42 hi­lja­de že­na, go­vo­re da je jed­na od de­set že­na bi­la žr­tva ne­kog ob­li­ka sek­su­al­nog na­si­lja do svo­je 15. go­di­ne, a da je jed­na od 20 bi­la žr­tva si­lo­va­nja.
– Naj­ma­nje jed­na od pet že­na do­ži­vje­la je fi­zič­ko ili sek­su­al­no na­si­lje od pret­hod­nog ili ak­tu­el­nog part­ne­ra. Sa­mo 14 od­sto že­na pri­ja­vi­lo je naj­o­zbilj­ni­ji slu­čaj na­si­lja svog part­ne­ra po­li­ci­ji, a 13 od­sto na­si­lje od stra­ne oso­be ko­ja ni­je part­ner – ka­zao je Stan­ko­vić.
Šef po­li­tič­kog sek­to­ra De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je (EU) u Pod­go­ri­ci Al­ber­to Ka­ma­ra­ta ka­zao je da su u iz­vje­šta­ji­ma već na­ve­li da rod­na jed­na­kost ni­je u pot­pu­no­sti za­ga­ran­to­va­na u prak­si u Cr­noj Go­ri. Pre­ma ri­je­či­ma Ka­ma­ra­te, tu­ži­o­ci i su­di­je mo­ra­ju bi­ti u pot­pu­no­sti upo­zna­ti sa od­red­ba­ma u obla­sti an­ti­di­skri­mi­na­ci­je i rod­ne jed­na­ko­sti.
Mi­ni­star za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Su­ad Nu­ma­no­vić re­kao je da na­si­lje nad že­na­ma i dje­com vi­še ni­je pri­vat­no pi­ta­nje, već ja­sno kr­še­nje ljud­skih pra­va. On je pod­sje­tio da su že­ne, pre­ma is­tra­ži­va­nju ko­je je ra­dio IP­SOS za po­tre­be mi­ni­star­stva i Kan­ce­la­ri­je UNDP u ju­nu, sep­tem­bru i no­vem­bru pro­šle go­di­ne, pre­po­zna­te kao naj­če­šće žr­tve na­si­lja (do 86 od­sto), za­tim dje­ca (57-63 od­sto), sta­ri lju­di (pet od­sto) i mu­škar­ci (če­ti­ri od­sto).
M.S.